О одрживом развоју...

Човек је као део природе у сталној\nинтеракцији са њом и његове активности могу утицати на поремећај природне\nравнотеже.
\nНеке поремећаје природа може неутрализовати, али су проблем оне активности које\nрезултирају трајном променом равнотеже неког система.
\nТо проузрокује додатне поремећаје равнотеже у природи, јер су екосистеми\nмеђусобно повезани па се поремећај у једном екосистему може одразити у мрежи\nекосистема, а можда чак и у глобалном систему.

Идеја одрживог развоја се темељи на\nтри подједнако важне и међусобно повезане компоненте:

• друштво (социјална компонента)
• привреда (економска компонента)
• животна средина (еколошка компонента)

Овакву ситуацију додатно компликује то што су многи ресурси, без којих не\nможемо, необновљиви. Економска компонента одрживог развоја обухвата\nконтрадикторне процесе - потрошња покреће привреду, али истовремено може\nугрозити животну средину. У том смислу се и наметнуо као изазов за државнике и\nпривреднике, избор технологија и пројеката који ће са једне стране донети добит\nза друштво, али ће у најмањој могућој мери штетити животној средини. Модерна\nдруштва која брину о својим грађанима и животној средини усмеравају свој развој\nне само према економском расту и бруто друштвеном производу, већ и индексу\nхуманог развоја.
\n
\nДруштво тежи задовољењу основних потреба својих чланова, међутим одређене\nдруштвене групе и појединци теже задовољењу својих специфичних потреба. Због\nтога врше притиске на владајуће структуре. Тако долази до промене које ако су у\nскладу са вредностима као што су једнакост и равноправност, доводе до развоја\nдруштва, за разлику од оних промена које поштују само потребе одређене друштвене\nгрупе.

Концепт образовања за одрживи развој је настао раних 90-их година 20. века.\nДокумент након кога је синтагма за одрживи развој ушла у широку употребу и\nкојoм су постављени темељи образовања за одрживи развој је:

Агенда\n21 - Програм промена за 21. век, усвојена на Конференцији УН у Рио де Женеиру,\n1992.

Самит у Јоханесбургу  (Рио + 10), 2002. кao нajвaжниje\nпринципe прoмoвисао je:

1. Eкoнoмски, eкoлoшки и сoциjaлни прoблeми су сaстaвни\n деo кoнцeптa oдрживoг рaзвoja.
2. Oбрaзoвaњe за oдрживи рaзвoj трeбa дa будe\n интeрдисциплинaрнo и да пoчивa нa свeстрaнoм и глoбaлнoм приступу.
3. Нaстaвници/e трeбa дa пoдстичу критичкo мишљeњe\n учeникa/цa и студeнaтa кaкo би рaзвили/e њихoву визиjу oдрживoг рaзвoja.
4. Oдрживи рaзвoj трeбa дa будe укључeн у свe oбрaзoвнe\n прoгрaмe нa свим нивoимa.
5. Обрaзoвaњe je прoцeс кojи трaje читaвoг живoтa, билo\n нeфoрмaлнo или фoрмaлнo.
6. Oбрaзoвaњe трeбa дa oспoсoби људe дa сe бoрe зa\n пoзитивнe прoмeнe у живoтнoj срeдини.

Писмо\nиндијанског поглавице Сијетла,\nтадашњем председнику САД-а (Франклину\nПирсу, 1854.год.) представља еп о одрживом развоју... шта је то одрживи\nразвој... како се постиже... ко га и како угрожава... како да се одржи такав\nразвој... Вреди у сваком случају прочитати...